Bat odaje

Zvuk je orosio tišinu. Iz krošnji izranjala je magla lenjo klizeći po preostalom nameštaju u gostinskoj sobi. Vetar i obrisi zvukova dizali su zavesu sa prozora. Magla je poput jezika klizila po slikama, pismima i nečijim brižljivo utkanim snovima. Lutka je bila na starinskom krevetu. Tri žene sa zida gledale su u daljinu. A zatim su njihovi pogledi prelazili vrhove zastora iza kojih su spavali dobrovljci. Kosa im je izlazila iz okvira slike prelazivši zidove od naboja. Maglu je mamila svetlost lampi kojima su osvetljavali odaju kada bi zanoćili.

Ponekad čulo se kao da neko hoda. Momci u uniformama bi tada žurno palili lampe i pucali u korake. Slušali su ispod zvuka. U maglini neposredno pred bat čizama, treperile su kutijice na starinskom kredencu. Nevidljivo u modlama je odstupalo u ritmu kasnijeg ravnomernog disanja spavača. Magla se stapala kroz abažure svetiljki slasno, nastavljajući svoj pohod pravila je obrise oko federa starog kauča i snevača na njima. Odmičući ka zavesi povlačila se u senku zidova. Šuštaj lišća ponekad bi nadglasao šapat.Jednoga jutra nije više bilo portreta žena na zidu. Skupina je dobila naređenje za pokret. Vetar je u odaji nastavio da diže zavesu. Bilo je bez kiše. Samo dažd. Jutro mi je prošlo kroz zube. Ukus slankast dražio je nosnice. Zvučalo je kao kada razvučeš harmoniku a ne pritisneš dirku.

Prijatelji su me odveli na Bećarac. To je Dunav izmedju dva mosta. Reka ovde teče dobroćudnije. Nema radija koji emituje vesti. Bećarac je mesto gde se ćuti i ponekad smeška suncu. Novosadjani ovde vole da prošetaju psa i zajedno gaze dine. Ponekad iz čista mira zabace noklu. Kada se sjure sa Petrovaradinske tvrdjave umetnici ovde greju dušu. Peru memlu. Razgovor o politici je zabranjen.

Svakoga leta, u bećarskom Dunavu ogledao se Aleksandar Tišma. Često, sedeo je na stolici okrenut leđima reci i promatrao prolaznike. Nismo ga remetili u lamentiranju slovima, koja kao da je nevidljivo pisao.

Ipak, ne može bez sećanja na grad modrih zora. Sa nama je u društvu jedan Gospar.
Gostoprimstvo su mu pružili prijatelji sa kojima je u Dubrovniku dočekivao jutra uz vojvođanske đakonje i morska jaja. Ponosan na zidine iz kojih je morao da ode, došao je na Bećarac. Nosio je u ruci samo hotelski peškir. Prvi njegov dodir reke bio je stidljiv i oprezan. Ulazak je trajao. Kao da je Gospar odgađao susret sa talasima koji su mreškali obzorje. Krene pa se vrati. A reka čeka. Strpljivo. Gospar je tokom dana koji su dolazili sve smelije ulazio u vodu. Zatim je zaplivao. Delfin. Osetili smo olakšanje dok smo ga posmatrali.

Sećanje na rodni grad je stiskalo njegove oči. Moja pitanja zasecala su svaki njegov dim od cigarete. Nije hteo da priča. Gužvao je beli peškir u ruci. Često skidajući zrnca dunavskog peska sa tela, odmahivao je trudeći se da pogledom obuhvati vrh reke. Dogovorili smo se da ćemo u bircuzu “Uba Tuba” otplesati valcer za našeg prijatelja koji je zauvek ostao u Dubrovniku.

Nazdravili smo nekoliko puta zorama iza Lokruma. Tamburica je svirala “Otvori draga prozor i slušaj naše note.” Zavrtelo nam se u koracima. Tres. Putujući Gospar se zasmejao. Spetljale su nam se ruke i koraci, pocepala sam suknju. Zaćutali smo dok me je podizao sa poda. Zamolila sam tada dečka koji je nas je posmatrao da mi pozajmi sako kako bih stigla do kuće. „Može. Samo da izvadim utoku iz džepa.“Smeh je bio oceđen. Odustala sam od sakoa.

Dunav je ponovo isprao sve misli. Putujući Gospar je sve je više osećao reku. I ona njega. Reka se uvuče čoveku pod kosu. Ovo je Vojvodina. Bećarac se praćakao kao ribica sa tri želje. Tražili smo neko svoje mesto pod suncem a ono je bilo kao i obično ispred nas.

Moji dani borbe protiv vesti sa televizije i stvarnosti koju su pokušali da projektuju su uzmicali. Jedina novost je bila da je glavna spikerka stavila rajf za kosu dok je pljuckala redove neukih novinara koji su nastavljali sa propagandom. Dunav je bio čist. Grgutao je. Umesto mora pružao nam je spokoj.

Najsuvišnije od svega bilo je pitanje: “Na čijoj strani je bio Mario Pezzy?” Dubrovčanin.

Advertisements

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s