Maslinjaci

Ispiram misli, a one razbarušene, mazno klize, u odblesku spokojne širine mora. Obuhvatam nutrinu, a zatim posmatram liniju horizonta.

Potreba za novim prizorima nagoni na sve učestalije šetnje obalom. Novi vidokrug pokušava da zameni neutaženu želju za još pokojim oblutkom na drugom kraju zaliva. Talasi pojačavaju igru, a pejzaži koje uobličuju stene iznad mora, plene me blistavim osećanjima o savršenosti prirode. Slojeviti i nahereni sedimenti su kao damari. Pulsiraju iz središta. Mirno, kao da predu.

Osluškujem huk morske pene želeći da saznam kako su nastajale zelene, tirkizne i boje indiga u uvalama. Dahom tražim miris ruzmarina, koji je tu negde.

Istovremenost. Oduševljava me povremeno. Kao bivstvo u nekoliko paralelnih nivoa svesti i saglasje o postojanju oduvek.

Pogled oblikuje bezvremenost kao doživljaj. Eh. Mirisi u blaženom ritmu draže telo. Kraški brežuljci na obodima, liče na prostran amfiteatar.

Popneš li se dovoljno visoko iznad krajolika, možeš da dodiruješ jagodice ruku i žmuriš. Hodaš li zatim preko maslinjaka opet, do mora slušaš šapat peska i morske struje. Dlanovi igraju, pokreću se sami. Pljesak je kao izraz odobravanja i radovanje božanskoj kreativnosti. Jedno sa prirodom, jeste neponovljivo. Tu zastajem i kupam se u pojmu neizrecivog, čudesnog, nadasve mirnog, prozračnog i uravnoteženog.

Držim vodu na dlanu. Kao zrcalo.

Advertisements

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s