Svitanje u šumi

Noć je bila ljubičasta, sva od pene. Dva muškarca ispirala su dlanove na izvoru. Bilo je to još jedno ritualno kupanje, pred izlazak sunca, čiji zraci su mamili osmeh. Iščekivanje zraka je bio sastavni deo igre. Moglo se osetiti, dah zemlje i neba bio je ujednačen, sa bilom u čoveku. A svaki put kada bi se zrak promolio izmedju mokrih članaka, izvor kao da je jače naginjao ka površini. I tada je ples prstiju postajao življi. Milovali su nabrekle senke mišica sve brže i brže a sladostrašće se dogadjalo istovremeno.
Titraj duše se spokojno širio šumom koja se probudila. Obzorje se mreškalo kao da podrhtava u magli svitanja a tela muškaraca dobijala su srebrnu boju.

Mladići su oblačili tunike preko mokrih bedara, jer bilo je vreme za povratak u ulogorovanu tišinu. Uhode su se budile pre konja, te je trebalo provući se neopaženo.Uskoro, očekivao se i pokret velike vojske koja je hrlila u Vavilon.Sve tajne trebalo je da budu otkrivene tada, a ne kasnije kao što se desilo.

Trgovci začinima i šarenim kamečićima, bili su uobičajeni presretači velikog karavana. Njihova objašnjenja i preporuke ponekad su dovodila do velikih  otkrića. Ipak, najzanimljiviji je bio sadržaj njihovih bisaga, koje su makedonski oficiri istresali bez pogovora. Retke biljke, a među njima i one za ekstazu, odmah su pronalazile svoj put ka starešinama, a na ceni su bili i svitci papirusa, koji bi sa poniznošću, bili nošeni glavnom. Go život i nešto sitnine, bili su dar koji je bogoliki čovek pokljanjao trgovcima. A oni su bili zahvalni i za to, jer svitke papirusa znali su napamet, baš kao što su znali da čitaju zvezdane zapise koji su ih vodili do susednih sela, gde bi posle nekoliko noći okrepili dušu. Iluzionisti, uvek su znali da prežive, jer gatanje je uvek pred rat imalo visoku cenu. Za one koji su verovali, dabome, predskazanja su imala strahopoštujući karakter, a u tome je i bio koren njihove energije.

Strah i poštovanje, ledilo je misao, a noci su se slivale puneći zlatnicima trgovce duša. Njihova sposobnost da samo nagoveste, ali i izbegnu direktno učešće u ratovanju bila je nalik samoodržanju ptice. Let ka drugom jatu, vodio bi dalje , pa dalje. A svi koji su želeleli da dostignu ovakav stepen spoznaje, mogli su da krenu za njima. Najdalje su stizali oni koji su putovali u paru. U jednom dahu pronalazili su smisao.

Malo je onih koji su napuštali svoje mesto da bi se otisnuli u nepoznato pred osvajačima, jer nigde nije bilo trajnijeg mira. Bande pljačkaša bile su posvuda, i samo veliki grad mogao je da na trenutak pruži iluziju harmonije i čistote. Ulaznica za sjaj obeliska u varoši, ipak je bila preskupa mnogim stanovnicima oko ušća reke Eufrat. A uskoro kao što je bilo i najavljeno, velika vojska trebalo je da stigne s one strane dvostruko opasanih zidina.Trgovi bili su sve tiši a posete pozorištima sve ređe. Niko nije znao šta će biti. Rat je uvek imao dve strane medalje. Požuda za moći, oštrila je vrhove mačeva. Karavan je bio pred zidinama grada.

Advertisements

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s