Čupanje brkova

Niz zaboravljenih reportaža o vremenu  koje se sručilo na nas posle 90-tih, čine likovi koji su se potrudili da stanu pred lice kamere i mog pera. Kazu da imam oštro oko i još oštriju olovku. Pa evo.

Desilo se to na promociji knjige „Bila jednom jedna zemlja“  komediografa Duška Kovačevića“ po kojoj je  snimljen nadaleko poznati film. Izdavač je bio takođe  poznati knjižar i knjigovezac ondašnji izdavač i potonji ministar za kulturu, koji mi je izvadio knjigu ‘nako iz masnog papira sa mirisom farbe, računajući koliko to košta, češkajući  svoju bradu mislioca.Nosio je uvek isti sako sa puf zakrpama i time se jako hvalio,  misleći valda da je neodoljiv kao Klint Istvud, u reklami za šampon. Kao  da bi svi u kolektivnom zanosu nad sudbinskim pitanjima trebali baš  tako. Ovom prigodom obukao je  i crnu rolku. Tu u Voši, kao domaćin bio i jedan ovdašnji ministar za kulturu, sa crnogrskim poreklom,  takođe bradonja koji je zdušno propagirao ono što se zove kulltura, dakako režimska. Elem.

Bradonje nisu bile popularne u tadašnjoj javnosti. Suviše je bilo asocijacija na četnike i one druge. Suviše. Gospoda su imala neki čudovišni izraz na licu. Sa hipotekom uma.  Na promociji u pozorištu „Ujvideki sinhaz“ pojavili su se u kožnim mantilima.Onim za čupanje brkova.Svetlo na pozornici je obasjavalo crnu zavesu, takav sto, crne kožne mantile i obrise likova. Govorili su bez mikrofona.

Intervju kao intervju. Knjiga sa posvetom autora, zna se. Stranačko pripadanje nisu sakrivali. Šta napisati? Tekst mi je sada negde u ko zna kojoj fascikli ili sam ga bacila. Reportaža ondašnja mozda je u arhivi koje nema. Koknuo je Nato. Ali slika i tekst vrteli su se oko pojma  kožnih mantila.  Prva rečenica je glasila „Četiri kožna  kozna mantila…..“ Urednica je zapitkivala: „ Pa kako to pišeš?“. ” Pa, rekoh  iskusnoj julovki ubedljivo, ta knjiga govori o tome  a oni, svakako su došli u nekim mantilima što se vidi iz priložene slike.Inače sve je ekskluzivno, naša televizija prva objavljuje ovu priču tako su mi rekli.“ ‘kskluzivno ka’ež“? “Tekst treba da prati sliku ili je obrnuto?”

Bilo je to ono vreme kada je pomoćnik urednika gledao svaku reporažu pre emitovanja, ili je za to bio angažovan pomoćnik. Meni su uglavnom verovali, jer svakoga dana smešila se redakcija bez radnog stola  za mene i nas nekoliko. Nisam imala šta da izgubim ni da dobijem. “Dobro, dobro, kaže urednica zdušno, ti spominješ u svom tekstu četiri kožna mantila, a na slici  vidim samo tri. Pregledala sam rubriku i publiku u prvom redu. Ko je četvrti kožni mantil”?

“To je metafora urednice, takvi su pisci. Duško Kovačević.”

Emitovano. Bez cenzure naravno.

Ko je četvrti kožni manti? Ti čitaoče, ti.

Advertisements

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s