Love

Ustala sam u zoru oko 4. Meškoljila se malo, skuvala kafu, pa čaj, zatim sastavila novu lampu iz delova, po uputstvu i logici. Isprobala sjaj i zatim jela i to mnogo svega. Pokušala sam malo da dremnem ali lepo vreme, i konačno boravak u stanu me odvratilo od toga.  Oprati nešto pokušati sirćetom otpušiti tuš, oprati sudove, ne raditi previše, uzivati. Lep mi je posao, neka izložba sa karikaturama, u sred dana kada se sa neba smeškaju vladari. Pa imam i ja neke fotke sa neba, na Štrandu sam posmatrala reke oblaka kako se listaju iznad Dunava. Da, mreža, muzika. Napisaću neki drugi put neki tekst. Evo 115. karaktera a cigareta još nije ni do pola popušena; uz dva srka kafe.”Mozeš ti da pišeš dobro pišeš”, svi mi kažu. “Mogu kada mogu.” Avaj, treba se odmarati i od pisanja i fizičkog posla za moj um. Ah, pa uključila i lap top pa mobilni, pa sve po redu. Papagaj se raznežio cvrkuće predivne arije. Ne ustaje rano, ne budi me u cik zore. Uh, izvadila sam čizme za posao, da jašem u mirisu štamparske boje medju pločnicima. Ali, kanda će biti suvo. Dotle dobacujem u razmišljanjima.

Hvatam desnom rukom praznu šoljicu od kafe, premeštam punu na dohvat, kuckam između zareza mojih svetova. 208. Karaktera.Nik Cave, forever. Izlajkovala brdo slika i violinskih ključeva. Počupkala suvo cveće iz saksija, obrezala makazama. Imam divan posao kako sam mogla da zaboravim na to, nije mi jasno.

Ta potreba da provedem nekoliko meseci u stanu onomad me je skupo koštala. Ipak tih pet meseci sa mojim devojčicama je nešto najlepše što mi dogodilo na svetu. Falio mi je mir tada. Da me niko ne vuče za rukav da pravim reportažu o njemu. Aleksandar Čer vaja već dugo jednu skulpturu.Trebalo bi i to da vidim.Samo da ne jašu urednici sa onim poznatim: hoćemo još reportaža, lepo si ono uradila.
Nego, uvek mi je nekako smorno da napišem prvu rečenicu. Onda nekako krene, tok misli prepliće se sa prstima maštom i talasima kojima struji moje telo. Neka mi neko kaže jednu reč, pojam, ili  misao, eto meni teksta, ali to je taj spisateljski dar slobode. Možeš kako hoćeš. Uh 335. karaktera. Evo sad će ona cifra u koju treba da se ulogujem. Još jedno tuširanje, pokret kose i uvojaka za pospane ljude iz druge smene. Malo parfema, tek tek, nežno ruž. Samo laganica. Sve će to da se sredi samo od sebe. Nisam kuče od juče. Nemam vremena za smaranje po paragrafima ljudskih duša. Ja pičim svoje, vi pičite moje. Love. 400.

Advertisements

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s