Licitarsko srce

 

A zatim rekoše da je došao da nas poseti glavom i bradom gazda. Šef krajine. Svi su krotko otišli da se ispričaju sa komadantom, a ja posle mnogih nagovaranja. U papučama. Nenašminkana. Rukovala sam se. Rekla da sam dobro.Čula sam da je pitao imam li sve što je potrebno. I da li sam osetila lički kurac.

“Znaš”, rekao mi je glavni šef ove neslavne novinarske parade,” mogla si malo da budeš ljubaznija sa predsednikom.”

“Predsednikom čega”, posmatrala sam kako pijano klateći se, pokušava da nabode viljuškom oko od ovce koju su ispekli nama za večeru.

“Hoćem kući”, izustila sam.

Dok je žvakao, obecao mi je  novinarče da će mi doneti još cigareta. Kent je bio u šteku, i nevoljno mi je odbrojao par kutija. Nadao se da ću biti pristojnija.

“To je jedino što sam dobio”, nudeći pola šteke. “Imam i keš, ali ovde nema šta da se kupi”, zevnuo je ne stavljajući ruku na usta, pre nego što će odgegati da spava.

Iće i piće potrajalo je do sitnih sati. Dopustila sam mladom vojniku da se istušira u mojoj sobi. Rekao mi da nije spavao mesecima, jer ne sme da sklopi oči. Šum vodopada samo je jače uzburkavao pokrete njegovih ruku dok je pakovao ranac koji je bio jedino materijalno što je imao. Nisam ga pitala kako se zove.

Potreba da priđem bliže velikom šumu, postajala je svakoga dana neizdržljivija. Mnogo ranije, u nekadašnjoj državi, doživela sam to bilo prirode kako se praskajući ogleda u hiljadama oblutaka.

Igra svetlosti u šumi koja je bila utočište, ponovo me je mamila.

Šum vodopada koji je tokom noći bio mnogo jači, samo je pojačavao moju čežnju da ponovo osetim vodu na dlanu i kapljice na čelu. I vidim ponovo dugu.

Ali, rekoše mi domaćini, i komšije vole vodopade. Sledila sam se od slike koju su mi upečatljivo preneli.

” Viđali smo ih kako se krišom probijaju do vodopada, da ih gledaju. I ćute.”

” Upravo to sam i ja htela da gledam i da ćutim.”

” Da, ali oni su naoružani.”

Ustuknula sam. Odustala sam.

Jednom, dok sam se opet smucala po obližnjem selu, moja grupa je u pratnji stranih posmatrača skupila hrabrost i obišla vodopade.Gledala sam ih u neverici. Po već ustaljenom običaju ja sam obilazila seoske kuće i družila se sa meštanima.

Ćutati u grupi nije bilo moguće. A možda bih da sam bila sama, pokušala da prođem ispod neke vodene zavese. Ući u vodopade, bio je mladalački san.

Advertisements

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s