W H O A

Na visokoj sam frekvenciji. Znam da mogu da prenesem moje iskustvo kako bi neko uhvatio prečicu do svog sna. I ostvarenja svih svojih želja koje su tako obične i ljudske. U mojoj svakodnevnoj potrebi da se izrazim na pravi način koristila sam uobičajene i nove alatke za pisanje i prezentaciju svog dela i naravno čitala intenzivno  šta preporučuju drugi.

Između svega toga ipak sam išla intuitivno svojim putem.Trudila sam se da čitam samo odabrane nove knjige, po sopstvenom izboru a  samo pojedine od ranije. Da se ne bih ugledala na autora knjige nesvesno. Pokazalo se da je to bila moja najveća tajna za uspeh koju evo sada otkrivam. Kasnije sam shvatila da su i drugi ka istom cilju išli intuitivno u gustoj mreži neograničenih mogućnosti.

Ono ipak što me je sputavalo je što sam primetila da suviše brzo hodam ka ciju. I da treba da sačekam i druge da pristignu. Ipak, kasnije sam ustanovila da ti drugi treba da idu svojim putem brzinom kojom mogu, a da ću  možda na svom putu naići na one koji imaju sličan tempo, poput mog.

Naravno komunicirala sam sve vreme sa svima a zatim pravila selekciju kao i svi . Ipak, to jebeno ipak, svaki put kada bih zamolila nekoga da mi pomogne u nečemu što je za mene nepoznanica, tom nekome sam davala odrešene ruke i slobodu da to uradi na svoj način, originalno onako kako misli. Većina njih mi je davala samo konačno rešenje svog projekta koji je trebalo da korespondira sa mojim. Ali ne i mogućnost da mogu da biram između dva ii više rešenja, pretpostavljajući valda da ću biti neodlučna kao i oni.

Naravno da sam prihvatala njihova rešenja čak i kada bih uočila neku zamerku,  jer to je ipak njihov rad, a publika će imati priliku da javno kaže šta misli o svemu. Sve reakcije su ipak izostale, pa sam pomislila da ih treba probuditi , ali ipak sam odustala od veštačkog izazivanja bilo kojih reakcija, jer knjiga ne trpi agresivan marketing. Sumnju da li sam napisala dobro, sam stavila na pravo mesto i učinila je korisnom, a to je da radi za mene i da mi služi.

Kada god bih videla da sumnja hoće da mi skrene misli, ja bih je lepo podčinila mojoj volji. Ta igra sumnje i mene trajala je dugo, dok je nisam lepo otkačila na fini način i nije se više nikada pojavila.

Neko vreme sam čitala komentare na mrežama, odgovarala na njih, i to mi se učinilo zabavnim. Sa svima koji su hteli da me pitaju ponešto sam ili kuckala poruke ili koristila kameru, i svima slala ručno linkove za moju knjigu. Budući da radim na televiziji svima sam slala pre svega moju reportažu  o njima kao poklon a zatim i lnik za moju knjigu prvo na srpskom jeziku a zatim na engleskom. Pre toga čitaoci su  imali uvid u moj rukopis jer sam intenzivno javno objavljivala na blogovima. Ono zgusnuto vreme koje sam posvetila odabiru šta i kako će ići u knjigu neprestalno se produžavalo jer knjiga kao  nije htela da ima kraj i stalno sam imala osećaj da treba da je produžim.

Vrhunac svega bio je kada sam zamolila jednu lektorku da pregleda još jednom knjigu i ispravi slobodno šta misli da treba a ona mi je izbacila poslednju rečenicu knjige. Vrlo drsko sam joj objasnila da se knjiga piše od početka upravo zbog kraja, koji može da bude poenta a i ne mora i da se kroz duge meditativne pasaže nalaze i na sredini i na nekim drugim mestima neke poruke vredne pažnje. Kasnije je ona ipak štampala prva svoju knjigu kod istog izdavača koji je sve to moje imao još u rukopisu, ali nikada nije štampao moju knjigu. Nije mi ni rekla da piše neku svoju knjigu ali da jeste, ne bih joj dala moju knjigu na čitanje.

Moj cilj je bio da knjiga može da se čita i od pozadi i da sve to ima smisla ali nisam sigurna da sam u tome uspela. Hvala i njoj na razumevanju, možda joj je baš falila neka reč ili inspiracija, što i jeste konačna mudrost, i naravno poruka  mog dela. Da pronađete inspiraciju u sebi.

Kasnije sam shvatila da knjigu čini i sve ono što sam ikada napisala ranije i da od mene zavisi i samo od mene šta će biti objavljeno. Niko drugi i nije hteo da se prihvati tog posla i pored mojih nagovora, ali tu se našao jedan izvrsni Igor Bojanović, iz Weba televizije,  da pročita još po koji put rukopis i kaže šta misli.

Advertisements

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s