Misija

….

Primenila sam svoj metod u odabiru onoga  šta želim da kažem i dobila kompliment od anonimne i virtuelne osobe sa drugog kraja sveta iz Australije da moja knjiga otvara vrata Avangarde. Suština tog prvog komentara na Amazonu je taj. Imamo ga i ona i ja u našim privatnim prepiskama.Posle toga nisu me zanimali komentari na moju knjigu jer taj prvi je vredan zlata. Whoa.

U jedno sam bila sigurna. A to je da treba da ispravim samo svoje greške. Ako ih ima. Dakle ponovo sve ispočetka. Bilo je to dragoceno iskustvo. Jer, svako treba da ispravi samo svoje greške. Na vreme sam odustala da ispravljam nečije greške jer je to najveće gubljenje vremena koje ne može da se nadoknadi.

Dakle ja sam prvo poklonila moju knjigu svetu dok je bila na blogovima i to u formi rukopisa. Šta su drugi radili sa time ne znam. Mogućnosti je mnogo. A sada i dalje poklanjam  moje televizijske zapise  ljudima o kojima pišem, ponekad i samo moj autorski  tekst i to u nastajanju dok je još topao od štampača. I vrlo često pošaljem i link za moje, za sada samo elektronske  knjige ako žele da pročitaju, i to mi je nekako prigodno. To je moj sistem rada.

Naravno, shvatila sam neke savete marketinških eksperata na svoj način i ugradila u njih svoje originalno iskustvo, jer i ja sam neko ko učestvuje u kreiranju javnog mnjenja kod nas, na televiziji i na internetu gde sam deo istorije. Moja misija je, a svi je imamo, da prezentujem domaćoj i svetskoj javnosti ono što je najvrednije  kod nas. Mislim da to radim odlično.

Čitala sam da boljoj prodaji pomažu i komentari čitalaca knjiga. Ali i da postoje automatski komentari koji mogu da se postave, već ranije kreirani od strane pisaca plaćenih za to. Dobila sam i sama ponudu da ih pišem, ali da prvo ostavim svoje podatke  kako bih bila plaćena za to. A istovremeno i da tim istima i dam poneki dolar ili evro da bi oni mogli da pišu knjige. Zašto da dajem nekome unapred nešto kada ja nikada nisam tražila ništa a možda sam mogla?

Dobro se sećam, da sam davno pročitala u sabranim delima Fjodora Mihailovića Dostojevskog, koje mi je kupio moj otac, ali mislim da ga  nikada nije čitao, u tom dopunjenom izdanju a činile su ga njegove dnevničke beleške, da je pisac uvek tražio novac unapred za svoju knjigu koju bi svaki put isporučio na vreme. Prvo sam naravno pročitala sve njegove knjige a zatim i njegov dnevnik, a ne znam da li bih drugačije mogla da uživam u njegovom genijalnom delu. Nekada privatni detalji iz autorovog života mogu da budu privlačni i da dovedu do suštine.

Dobila sam savete i kako dalje a sve to sam već i primenila i nisam postala bogata preko noći. Nisam uopšte postala bogata. U duhovnom smislu nisam nikada ni bila siromašna. To je očigledno. Najbolji savet koji sam dobila nedavno je da nastavim da pišem.

*

Advertisements

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s