Maturske haljine

…..

Radim posle velike pauze. Anamarija pokušava da razume novonastalu situaciju. U nizu fotografija koje nisam zabeležila okom kamere, već očima i zauvek je kada je ona obukla moju dugu  haljinu i stavila bisere. Obula je i moje cipele sa visokim potpeticama kupljene za neku davnu godišnjicu mature. Cipele su bile kupljene na brzinu, kao i još par detalja, ali ipak sam otišla u farmericama na proslavu i nekim dobrim  patikama. U vreme te kupovine, Anamarija se nije još bila rodila, a Helena je bila mala.

Ta slika je nezaboravna. Sedela je spremna čekala je tatu. Mislile smo da će doći i da je to samo mala prolazna kriza kao nekoliko puta ranije. Njen pogled je očekivao dodir ruke i osmeh. Zaspala je zatim tako obučena. Prenela sam je u krevet pokušavajući da joj odagnam razočarenje.

Moja devojčica sada je velika. Čekala me je sinoć, kako je sa osmehom rekla, u  mojoj sobi. Čitala je knjigu i zaspala. Uvukla sam se u njene prostrane snove i zagrlila je. Spavala je lepo. I ja sam bila mnogo bolje. Uobičajena noćna buđenja su se smanjila. Tišina se više ne čuje. Razmišljanja se utapaju u neočekivanja. Ne dam da tuga stasava.

Anamarija je juče postala velika devojčica. Helena je oduvek bila velika a njeno telo je instrument kojim pokazuje svoje emocije. Igra.

Mojim devojčicama nisam čitala bajke baš mnogo. Ja sam im izmišljala lepe priče, pomalo bajkovite i nežne, sa dobrim vilama. Pevala sam im pesme koje sam smišljala u trenutku. Neponovljive su kao i život. Priče o maćehama sam preskakala. A možda nisam trebala. Jednostavno, možda je to moja jedina greška. Ipak, mislim da sam imala nekoga ko je bio zadužen za tu stranu medalje. O zlim a  o kakvim drugim maćehama bi i inače moglo da se priča? Pazila sam dobro i kakve filmove će da gledaju. Naravno Diznijeve sa lepim krajem. Kasnije se pojavila hiperprodukcija nakaznih filmova koji su agresivno demonstrirali primitivnost. Ispostavilo se da su i ti filmovi imali svoju publiku.

Ozbiljan nesporazum je bio kada sam shvatila da su im  sada već nekadašnji članovi moje porodice van mog znanja deci kupili na trafici pogrešan film. Moja deca su bila pogođena radnjom filma u kom majka nestaje iz ove realnosti a njena deca ostaju sama. Kasnije sam insistirala da mojoj deci odrasla osoba, tada otac ili ja, a ne babe i dede, prvo pogledaju film nasamo, pa tek onda daju da deca pogledaju sama iii u društvu. Pokazalo se da zbog savremenih tehnologija to može da bude ispravno rešenje. IMDB je već počeo da stvara filmsku antologiju. Flickr je ostao do danas merilo uspešne fotografije.

Ja sam svakako novinarka koja je zabeležila niz  istorijskih  trenutaka za televiziju  o filmu, knjigama, muzici, slikarima, uz naravno posmatranje svih novih momenata koji su se dešavali na Internetu.

Zato nikada ne mogu da zaboravim moje svedočenje na sudu kada me je sudija pitala šta smo radile Anamarija i ja kada smo bile same. Pa rekoh, pričale o domaćim zadatcima, gledale televiziju. Koji program ste gledale, glasilo je njeno pitanje. Pa, kablovsku televiziju. Koji kanal ste gledale? Molim rekoh? Ponavljala je njeno pitanje uz sadejstvo advokata protivničke strane, sve glasnije i glasnije.

Diznijev kanal smo gledale. Kako se zvala serija koju ste gledale. Molim?

U sudskim dokumentima piše da mi se oduzima i drugo dete jer nisam mogla da odgovorim tačno na pitanje o Diznijevoj seriji. Ne znam taj odgovor ni sada.

Jedno od pitanja sudije i to žene, bilo je i kako su me moja deca memorisala u svom mobilnom telefonu. Helena je napisala majka, a za Anamariju ne znam, rekla sam. Advokat,  primitivno je rekao, pa piše Smaragda. Svi su se pitali zašto. Moja advokatica je insistirajući da budemo kulturne, rekla pa asocijacija je smaragd. To je jedna moja reportaža za tv u kojoj je jedna od istorijskih ličnosti imala to ime, rekoh bilo je na Televiziji gde radim ta moja reportaža sa te izložbe u Muzeju Vojvodine, a sada to sve stoji na Internetu, ako znate šta je to rekoh sudiji.

A ne reče suprotna strana, to je zato što često zove Anamariju telefonom  pa smara, reče advokat suprotne strane, uz to da je i toga jutra dete otišlo u školu od tate. Što je notorna laž. Bila je kod mene, mazila sam je dok je spavala i pre nego što sam otišla na još jedno ročište u nizu za decu. Sa naravno pozamašnim iznosom za advokate. Naravno da su svi lagali, dete je bio kod mene tada, odveli su je protiv moje i njene volje kasnije na sudu sam govorila istinu koja me je skupo koštala. Svakako sam već tada plaćala alimentaciju za nju protivničkoj strani iako je bila sa mnom i nisam imala tu zakonsku obavezu. U međuvremenu stigle su i druge otimačine, a sada je red da se i o tome piše. Decu ne viđam i pored zakonske obaveze staratelja da mi to omogući.

A vi zdravi ste pitali su ga. Da, zaštitio je svoju medicinsku dijagnozu pravom na medicinsku tajnu, spremno je graknuo advokat protivničke strane. A vi zdravi ste pitali su me. Da, zdrava sam. I nemam potrebu da štitim pravom na mediicinsku  tajnu nikakve lekarske nalaze, mirno sam odgovorila čekajući da moja deca napokon budu sa mnom.

Advertisements

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s